КОНФЕРЕНЦИЈА „ПРОФЕСИОНАЛНИ РАЗВОЈ ЗАПОСЛЕНИХ У ОБРАЗОВАЊУ – СТАНДАРДИ ПРОФЕСИЈЕ“

РЕЗИМЕ:
У Сремским Карловцима је одржана тродневна конференција Завода за унапређивање образовања и васпитања, под радним називом „Професионални развој запослених у образовању – стандарди професије“. Конференција је одржана у периоду од 27. до 29. новембра 2007. године. Циљ конференције је био да се упознавањем са системима професионалног развоја Републике Србије и земљама у окружењу и разменом знања и искустава при успостављању стандарда у поједниним образовним областима дође до пoлазних идеја о процедури увођења стандарда знања, вештина и способности за васпитаче, наставнике и стручне сараднике – стандарда професије. Завод за унапређивање образовања и васпитања желео је да на овај начин започне расправу о теоријским и практичним аспектима успостављања стандарда професије и уједно позвао заинтересоване донаторе да помогну у финансирању могућег пројекта који би нас довео до успостављања наведених стандарда.

Материјали са конференције

РАЗМЕНА ИСКУСТАВА И ИДЕЈА

Конференцију „Професионални развој запослених у образовању – стандарди професије“ је организовао Центар за професионални развој запослених (ЦПР), организациона јединица Завода за унапређивање образовања и васпитања (ЗУОВ), у оквиру пројекта „Професионални развој запослених у образовању“ из сарадње са Швајцарском агенцијом за развој и сарадњу (SDC).
Конференцију је отворио Министар просвете Републике Србије, проф, др Зоран Лончар, затим се присутнима уводним говором обратио проф. др Љубомир Протић, директор Завода и подпредседник Народне скупштине Републике Србије, Милољуб Албијанић. Уводну реч дао је и господин Оливие Буве (Olivier Bouvet), директор београдске канцеларије швајцарске агенције за развој и сарадњу (SDC).
Присутне је на почетку поздравио и пожелео им успешан рад Зоран Јаковљевић, руководилац Центра за професионални развој запослених у образовању.

Више од сто стручњака из земље и иностранства окупило се око значајних питања развоја професије. У раду Конференције учествовали су стручњаци из предшколских и школских установа (васпитачи, наставници и стручни сарадници), представници Министарства просвете и школских управа, представници Националног просветног савета, гости из Словеније, Хрватске, Македоније и Црне Горе, стручњаци из Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања, са наставничких факултета, из института, стручних друштава. Зоран Јаковљевић, руководилац Центра са жаљењем је констатовао да учешће у раду нусу узели позвани представници из Републике Српске.
У три дана Конференције представљени су системи професионалног развоја запослених у образовању Републике Србије и земаља из окружења. Друга значајна област била су наша и инострана искуства о стандардима и стандардизацији појединих области у образовању. После исцрпних презентација присутни су наставили рад по групама. Процедура увођења стандарда знања, вештина и способности за васпитаче, наставнике и стручне сараднике била је тема трочасовног рада група. Идеје до којих се дошло представљене су пленарно на крају Конференције.
Радни део Конференције завршен је свеобухватном дискусијом.

У свом уводном говору Министар просвете, проф. др Зоран Лончар нагласио је да је перманентно усавршавање просветних радника једна од битних новина Закона о основама система образовања и васпитања и изразио поверење у Завод за унапређивање образовања и васпитања и директора, Љубомира Протића, као носиоца тога посла.
Министар је такође најавио доношење недостајућих одредби и уношење потребних измена у постојећим актима. Најавио је документ о стратешком развоју образовања. Истакао је да као министар жели да уведе једну извесност и у том смислу истакао важност овог документа: „Овај документ би требало да унесе једну извесност. Да знамо куда идемо, куда води наш пут.“ Министар је додао: „Желимо модернизацију на основу компаративних анализа европских земаља уз уважавање „наше дуге традиције“.
Проф. др Зоран Лончар, министар просвете рекао је још да ће се убудуће из буџета Републике Србије више издвајати за образовање. Говорећи о штрајку „као мери која наноси штету свима“ истакао је да је највећа неправда учињена ненаставном особљу протоколом из 2007., који он није потписао, и да ће се кроз корекције коефицијената приоритет дати управо ненаставном особљу, јер: „Теткице имају понижавајућу плату“.

И ове године ће као и претходне запослени у образовању добити тзв. Божићну честитку у износу од 5000 динара.
Министар је ексклузивно најавио почетак решавања стамбених питања просветним радницима. Најавио је 1100 кредита, већ од јануара месеца следеће године. И додао: „Тренутно се ради на условима за кредитирање како би млади који улазе у просвету знали шта могу очекивати, али мислимо и о онима који су пред пензијом.“ Министар је присутнима пожелео успешан рад и још једном нагласио потребу развијања свести да „улагање у образовање није потрошња већ инвестиција“.

У делу званичног отварања Конференције уводним говором присутнима се обратио и директор Завода за унапређивање образовања и васпитања, проф. др Љубомир Протић. Поздравио је госте из иностранства и све присутне. Посебно је поздравио Министра и захвалио му се што је поред својих бројних обавеза издвојио време за овај скуп. Говорећи о охрабрујућим проценама финансијске ситуације од стране министра истакао је: „Надамо се да ће просвета у перспективи бити најквалитетнија инвестиција.“
Обраћајући се свим просветним радницима истакао је да улагање у живот не значи само улагање у нова производна, материјална добра већ инвестирање у квалитетан живот, додавши: „Обраћам се просветним радницима да имају и овакве ствари у виду“.
Говорећи о теми окупљања проф. др Љубомир Протић истакао је: „Драгоцена је размена искустава, јер води квалитетнијем образовању.“ На крају је присутнима пожелео пријатан боравак и успешан рад.

Присутнима се обратио и директор београдске канцеларије швајцарске агенције за развој и сарадњу (SDC). Господин Оливие Буве (Olivier Bouvet) се захвалио Заводу за унапређивање образовања и васпитања на позиву да учествује у отварању Конференције. Истакао је: „Ја представљам земљу правог пријатеља Србије.“ Шест година Швајцарска помаже програме образовања у Србији на неколико нивоа и са различитим партнерима. До сада је 12 -15 милиона евра потрошено у области образовања, од укупно 110 милиона колико је издвојено за Републику Србију.
Господин Оливие Буве (Olivier Bouvet) је говорио и о сарадњи са ЗУОВ у програму „Професионални развој запослених у образовању“ и сарадњи са Министарством просвете. О наставку сарадње истакао је: „У трећој фази наставићемо сарадњу у даљем професионалном развоју запослених и успостављању нових регионалних центара.“ Господин Буве је у том смислу нагласио важност правне регулативе и дефинисања улоге и одговорности свих субјеката сарадње.
„Образовање је кључно у решавању проблема сиромаштва и демократизацији друштва. Образовање је инвестирање у људе.“, истакао је Буве, нагласивши да треба подједнако развијати све делове професионалног развоја запослених у образовању, и стандарде, и увођење у посао и дозволу за рад, и праћење и вредновање квалитета програма стручног усавршавања, и др.
Господин Буве је на крају истакао: „Данашња Конференција је значајан моменат и корак напред. Желим вам јако успешну Конференцију!“

Присутне је поздравио и Милољуб Албијанић, подпредседник Народне скупштине Републике Србије. Цитирајући Љубомира М. Протића, великог српског педагошког класика, ставио је акценат на праве вредности васпитања и додао: „Кад се у великој будућности буде оцењивао данашњи век, неће се ценити према томе, на коликој су даљини један од другог могли данашњи људи помоћу телефона да разговарају, већ ће се ценити према томе, какви су били и шта су међу собом говорили.“
Албијанић је још коментарисао извештај Светског економског форума под називом „Глобална конкуренција“, од 31. октобра 2007. године. У извештају се рангира 131 држава света у различитим параметрима (квалитет инфраструктуре, стање у здравству, макроекономска стабилност, базично образовање итд). „Србија се на општој ранг-листи налази на 91. месту, међутим, према параметру: базично, тј. основно образовање Србија заузима 31. место, што је значајно у односу на њено опште место и укупан број земаља на листи. И то не смемо сами потцењивати“, нагласио је потпредседник Народне Скупштине.

Радни део Конференције почео је добродошлицом Зорана Јаковљевића, руководиоца Центра за професионални развој запослених у образовању, после чега је уследило представљање система професионалног развоја запослених у образовању Републике Србије и земаља из окружења: Македоније, Црне Горе Хрватске и Словеније.

СИСТЕМИ ПРОФЕСИОНАЛНОГ РАЗВОЈА ЗАПОСЛЕНИХ У ОБРАЗОВАЊУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И ЗЕМАЉА ИЗ ОКРУЖЕЊА: МАКЕДОНИЈЕ, ЦРНЕ ГОРЕ ХРВАТСКЕ И СЛОВЕНИЈЕ

Силвана Ветеровска, руководилац Сектора за професионални развој васпитно-образовног кадра и саветодавни стручни рад Бироа за развој образовања представила је систем професионалног развоја у Републици Македонији. Биро се бави усавршавањем наставног кадра основних и средњих школа. Сам систем професионалног усавршавања запослених у образовању успоставили су 2005. године у оквиру пројекта Модернизације образовања у сарадњи са Холандијом и Израелом.
Биро за развој образовања Републике Македоније утврђује потребе за професионалним развојем, спроводи поступке акредитације за обезбеђивање услуга, прати и вреднује програме стручног усваршавања, врши саветодавни рад са школама и појединцима, прави годишње и дугорочне планове усавршавања кадра, пружа помоћ у реализацији разних школских пројеката, предлаже „стандарде за менторски систем васпитно-образовног кадра“, сарађује са школама, органима општине и града Скопља на побољшању квалитета наставе итд.
На основу испитаних потреба наставника расписује се конкурс на две године са дефинисаним темама стручног усавршавања. На пример, ове године, истиче г-ђа Ветеровска: „Од укупно 60 понуђача услуга са 202 програма који су се јавили на јавни оглас, акредитовано је 49 понуђача услуга са укупно 159 програма. “ Школе добијају одређену суму новца за стручно усавршавање из Пројекта модернизације образовања, које планирају развојним планом школе.
Г-ђа Ветеровска на крају истиче проблем мотивације наставника који није награђен.

После тога уследило је представљање система професионалног развоја наставника у Црној Гори. Систем је представила мр Душанка Поповић.
У реформу су ушли 2000. године и од тада 10% по 10% школа се укључује у реформске процесе. Завод за школство је формиран 2003.год. и има два подручја рада: реформски семинари и Пројекат Развоја система професионалног развоја наставника. Поменути Пројекат делује у пет праваца (има пет компонената): развој одрживог система професионалног развоја; систем виших звања (наставник ментор, наставник савјетник, наставник виши савјетник и наставник истраживач у настави); програм обуке за виша звања; професионални развој на нивоу школе и Национални систем процене успешности рада наставника и развој обуке за наставнике.
Планирање професионалног развоја замишљено је као планирање на нивоу школе и лично-индивидуално наставничко планирање, као и вођење личног тзв. портфолиа о професионалном развоју.
Колегиница је присутне упознала и са Националним системом процене успешности рада наставника, тзв. НСПУ који се ослања на директора и његову процену. То је изазвало реакције и питање: «Да ли систем може да се ослони на директора, ако знамо да директори долазе по политичкој припадности? Директор је политичка функција» констатовала је колегиница Ветеровска из Македоније.

Промене у образовању Републике Црне Горе помаже Светска банка. Реформске промене су углавном по угледу на скандинавске системе образовања, нарочито фински.

Професионални развој запослених у Републици Хрватској представила је мр. Сц. Мајда Фајдетић, виша саветница Агенције за одгој и образовање.
Систем сталног стручног усавршавања наставника започели су школске 1999/2000. год. Спроводе га на испитаним наставничким потребама тзв. водитељи жупанијских стручних вијећа, којих свака општина има по троје. Сваки од њих има одређени број (од 10 до 50) припадајућих васпитача, наставника, стручних сарадника и директора, док је за одређени број водитеља надлежан агенцијски саветник. Држава обезбеђује за стручно усавршавање 4000 куна по школи. «Стручно усавршавање полази од креативног наставника. Потребе нам долазе одоздо, од самих наставника и ми на основу њих планирамо стручно усавршавање», истиче мр. сц. Мајда Фајдетић, «које пролазе сви припадајући одгојитељи, учитељи, наставници, стручни сарадници или равнатељи»
Онда су присутни имали прилику да чују како функционише систем професионалног развоја у Републици Словенији који је представила Бригита Жаркович Адлешич из Завода за шолство.

Пружаоци услуга стручног усавршавања су јавне институције, факултети и приватни сектор. Програме одобрава Савет програма на основу расписаног јавног тендера и годишњу понуду објављује у Каталогу. Као најбоље моделе стручног усавршавања колегиница издваја семинаре и активности по принципу «од учитеља учитељима», наглашавајући да: «Учитељи треба да почну да размишљају као професионалци. Мора ли целог живота да ради у школи или може да напредује како у школи, тако и ван ње?» Промишљајући о праћењу и вредновању система професионалног развоја Бригита Жаркович Адлешич је поставила неколико питања о критеријумима делотворности програма стручног усавршавања: «Да ли је то задовољство наставника?, Побољшање способности? Промене у размишљању и ставовима?. Промене у пракси предавања? или су то, Бољи резултати учења код ученика?».
Бригита Жаркович Адлешич је своје излагање завршила сетом отворених питања и недоумица и позвала присутне на трагање за одговорима: «Како дефинисати јасније приоритете проналажењем равнотеже између различитих интереса?, Како достићи већу кохерентност, пружањем подршке дугорочном професионалном развоју?, Како достићи оптималну мотивисаност наставника?, Како унапредити квалитет тренера који раде са наставницима? и Како квалитетније оценити дугорочан утицај?»

На крају су домаћини Конференције представили свој систем професионалног развоја. Зоран Јаковљевић, руководилац Центра за професионални развој запослених најпре је предстаавио формално-правни, а онда и институционални оквир. Представио је ЦПР у оквиру ЗУОВ и секторе у оквиру ЦПР.
Објаснио је да обавезно стручно усавршавање подразумева најмање 60 сати стручног усавршавања са листе обавезних програма и до 40 сати са листе изборних програма у периоду од 5 година. Представио је процедуру одобравања програма сталног стручног усавршавања и нагласио: «Систем финансирања стручног усавршавања је лош, школе немају паре за стручно усавршавање својих наставника».
Истакао је да напредовање у звањима: педагошки саветник, ментор, инструктор и виши педагошки саветник, покреће сам наставник и објаснио поступак стицања звања упућујући присутне на Водич кроз стручно усавршавање и напредовање у звања запослених које је објавио ЗУОВ/ЦПР, Београд, 2007.
На почетку је истакао значај приправништва и стицања дозволе за рад.
На крају свог излагања господин Зоран Јаковљевић је истакао на чему треба радити: «Дефинисати поделе послова између одговорних институција, успостављање чвршће сарадње – на бази процедура, изградити систем међусобног информисања, дефинисати специфичне задатке за појединачна звања наставника, васпитача и стручних сарадника и јачати везе са институцијама које пружају базично образовање.»

ИСКУСТВА СТАНДАРДИЗАЦИЈЕ ПОЈЕДИНИХ ОБРАЗОВНИХ ОБЛАСТИ У НАШОЈ ЗЕМЉИ И ЗЕМЉАМА У ОКРУЖЕЊУ

У наставку рада Конференције представљена су искуства стандардизације појединих образовних области у нашој земљи и земљама у окружењу и резултати рада по групама.

Присутни су имали прилику да чују и излагање проф. др Јована Филиповића са Факултета организационих наука на тему: Инфраструктура квалитета, стандарди и стандардизација и саветника Завода за унапређивање образовања и васпитања, као и излагање Боре Митровића на тему: Стандардизација и стандарди.
Проф. др Јована Филиповића је говорећи о стандардима напоменуо следеће: „Стандарди нису добри ако су оков, намет, зато се до њих долази потпуним консензусом. Они треба да буду алат онима којима су намењени, тако да их увек траже још“. Наглашавајући да стандарди морају бити терминолошки јасни и прецизно исказани, јер: „Они су за оцењиваче мустра“. Посебно је нагласио: „Треба водити рачуна да се не угуше наставникова иновативност и креативност“.

Боро Митровић, саветник ЗУОВ на почетку свог излагања истакао је да ће опстати само они који хоће да се мењају. У свом излагању говорио је о стандардима као појму и принципима и процедури стандардизације која је утврђена у свету. Истакао је важаност тима, посебно наглашавајући да треба бити опрезан са консултантима и да у том смислу: „Не заборавите да постојите, ко сте, шта сте, какви сте и какво нам је поднебље.“ Посебан акценат ставио је на окружење: „Ако окружење није системски уређено (треба уредити прво школу) стандарди падају у воду“.

Милвија Марковић, в.с. Агенције за одгој и образовање Републике Хрватске о стандардима професије и међународној сарадњи говорила је у оквиру пројекта који тренутно реализују у сарадњи са Британским саветом. Пројектом под називом: „Побољшање знања, вјештина и компетенција у поучавању, руковођењу и управљању школског наставног особља у Хрватској“ обухваћени су: општински водитељи, директори основних и средњих школа, наставници основних и средњих школа и виши саветници Агенције задужени за стручно усавршавање претходно наведених циљних група. У оквиру пројекта трагају и за стандардима.

„Компетенције наставника у Словенији“ представио је др Бранко Сливар из Завода за шолство. На почетку истиче да је велика реформа из 1996. године нставницима дала нове концепте, али не и нове улоге, тако да њени дугорочни циљеви нису реализовани.

 Словенци немају стандарде. Они су се определили да развијају наставничке компетенције које је Експертска група Европске Уније, 2003. године дефинисала:

• „оспособљеност за нове начине рада у разреду,

• оспособљеност за задатке ван разреда: у школи и са социјалним партнерима,

• оспособљеност за развијање нових компетенција и нових знања код ученика,

• развијање властите професионалности и

• примена информативно-комуникацијске технологије“.

Развијање компетенција пре свега подразумева свест и спремност на промене, наглашава Сливар истичући да је једно од главних њихових интересовања: „Како нови приступ направити тако да га учитељи прихвате?“ Наглашавајући даље: „Ми радимо на томе, како пронаћи модус да се време отпора променама скрати?“
Присутни су на Конференцији имали прилику да се упознају са „Процесом долажења до стандарда занимања“ који је изложила Јелена Јаковљевић из Центра за стручно и уметничко образовање, једне од организационих јединица ЗУОВ. Она истиче да у недостатку стандарда имамо проблем да инжењери, машинци, лекари могу директно у наставу иако немају методичка знања.

Процедуром и предлогом образовних стандарда за крај обавезног образовања за ученике упознали су присутне Гордана Чапрић и Саша Гламочак из Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања. Ана Пејић из истог Завода упознала је присутне са примером предлога стандарда за српски језик. Предлог је завршен пре око годину дана и у процедури је.
Биљана Лајовић, руководилац Сектора за стручно усавршавање и напредовање ЦПР, Завода за унапређивање образовања и васпитања присутнима је говорила о професионалном развоју запослених у образовању. „Наш циљ је“, истакла је Биљана Лајовић, „квалитетније подучавање, учење, настава и рад у вртићима и школама“. Присутне је укратко упознала са правном регулативом и стручном подршком коју запослени у систему професионалног раазвоја Републике Србије имају.
После исцпрпног пленарног дела Конференције учесници су рад наставили у радним групама, где су размењиване идеје и предложени закључци за завршницу овог скупа.

 ДУГОТРАЈАН И СЛОЖЕН ПРОЦЕС

Закључци и идеје рада по групама
Закључци и идеје са Конференције су да ће стандардизација наставничких знања, вештина и способности бити дуготрајан и сложен процес. Као кључне речи издвојиле су се квалитет, остварљивост, мерљивост, добровољност, норма, консензус, све заинтересоване стране.
Општи закључак је да у процес треба укључити све заинтересоване стране и постићи најшири консензус.
Присутни су се сагласили да стандардима најпре треба теоријска утемељеност, добра потпора, и у том смислу у израду предлога стандарда треба да буду укључени стручњаци са факултета.
С обзиром да се ради о стандардима знања, вештина и способности за васпитаче, наставнике и стручне сараднике природно је да сами васпитачи, наставници и стручни сарадници буду део радних група за дефинисање предлога стандарда.
Део радних група за израду стандарда требало би да буду и стручњаци из министарства, школских управа, завода и регионалних центара. Говорило се и о члановима из невладиног сектора, из синдиката, о страним стручњацима, страним консултанатима.
Присутни су сагласни да треба најпре извршити анализу постојећег стања, проучити инострана искуства, обучити тимове, израдити пројекат, предвидети могуће потешкоће, стално информисати... и на крају организовати јавну расправу.
Бора Митровић, саветник Завода напомиње да се до стандарда може доћи на три начина: „Можете доћи сами – то ће бити мукотрпан и дуготрајан рад. Можете до стандарда по систему „кључ у руке“ – тиме ништа не добијате, то није добро. И трећи начин је када имате само консултанта, а све остало радите сами. То је најбољи начин!“
Представници група су изнели пуно дилема и отворених питања, од питања састава, критеријума избора и броја чланова радних група, преко динамине рада и усаглашавања мишљења, па до питања нивоа, употребљивости и мерљивости стандарда знања, вештина и способности за васпитаче, наставнике и стручне сараднике.
Зоран Јаковљевић, руководилац Центра за професионални развој закључио је Конференцију захваливши се свим учесницима на доприносу који су дали својим учешћем. Оценио је да су циљеви Конференције прокламовани у позивном писму за једне и тексту конкурса за друге учеснике по његовом мишљењу остварени. „После Конференције следи нам анализа конкретних резултата, односно онога до чега се дошло у раду по групама у циљу долажења до процедуре за израду предлога стандарда знања, вештина и способности наставника, васпитача и стручних сарадника, које ће затим Завод за унапређивање образовања и васпитања проследити Националном просветном савету на коначно утврђивање“, закључио је г-дин Зоран Јаковљевић.

УСПЕШНИ

По завршетку Конференције колегиница Драгана Милићевић, професор физике у гимназији у Крушевцу дала је кратак прилог са 38. међународне олимпијаде из физике одржане, од 13. до 22. јула 2007., у Ирану у граду Исфахану.
Екипу Србије представљали су ученици: Ђорђе Радичевић (Гимназија “Светозар Марковић” из Ниша) који је освојио златну медаљу, Владан Павловић (Гимназија “9.мај” из Ниша) добитник похвале, Милана Милошевић (Математичка гимназија из Београда), без пласмана у појединачној категорији, Никола Оташевић (Математичка гимназија из Београда) освојио похвалу и Страхиња Јанковић (Гимназија, Крушевац), освојио похвалу.
Олимпијску екипу водили су: др Мићо Митровић (Физички факултет, Београд) и мр Александар Крмпот (Институт за физику, Земун), а пратиоци ученика др Љубиша Нешић (Природно-математички факултет Ниш), Бранко Јовановић (гимназија “Светозар Марковић”, Ниш) и Драгана Милићевић (Гимназија, Крушевац).
Такмичаре 74 државе света оцењивао је светски олимпијски комитет. У укупном пласману наша екипа је заузела 13. место на ранг-листи 74. земаља.

Снежана Милошевић Јешић